Kako su miševi pomogli Crvenoj Armiji da pobedi Nemce u Staljingradu

Mali heroji Staljingrada

Koliko važnu ulogu su u Drugom svetskom ratu odigrali konji i psi dobro je poznato. Međutim, retko ko zna da su se i znatno manje životinje dostojno pokazale. Vojska poljskih miševa, iako toga nesvesna, uzela je aktivno učešće u bitci za Staljingrad na strani sovjetskih snaga, piše Russia beyond.

Žrtva patriotski nastrojenih glodara bila je 22. tenkovska divizija 48. tenkovskog korpusa nemačke vojske. I dok je zloglasna šesta armija Fridriha Paulusa hrlila prema oblama Volge, potpuno se zaglibivši u krvavim gradskim borbama tenkisti su bili u rezervi.

Fridrih Paulus

German Federal Archives

Nekoliko meseci njihovi laki tenkovi Pz. 38(t) čehoslovačke proizvodnje stajali su u poljima, sakriveni u dubokim rovovima i zaštićeni slamom od nadolazećih mrazeva. Budući da je goriva bilo prilično malo štedelo se i motori se nisu tek tako palili.

Neprijatno iznenađenje

Crvena armija je 19. novembra 1942. godine počela veliku operaciju opsade Paulusovih snaga pod nazivom „Ural“. Napadani su uglavnom položaji slabih rumunskih trupa koje su se nalazile na krilima Nemaca. Dvadeset druga divizija dobila je naredbu da odmah krene i podrži treću rumunsku armiju koja se nalazila na pragu katastrofe.

U tom trenutku je i došlo do neprijatnih iznenađenja. Deo tenkova jednostavno nije hteo da upali, a drugi se kvario usred marša. Kako se ispostavilo kvarove su prouzrokovali miševi iz slame koji su izgrizli deo električnih instalacija. Na kraju u odlučujućem trenutku za borbu je od stotinu tenkova biloje spremno tek nešto više od trideset.

Povrh svega oslabljena divizija počela je da dobija kontroverzna naređenja što je još više usporilo njeno napredovanje. Na kraju ona je uspela da se spoji sa prvom rumunskom tenkovskom divizijom i posle upornih borbi protiv prvog sovjetskog korpusa u rejonu naselja Pesčanый bila je primorana da se povuče.

 

Archive photo

Po rečima istoričara Alekseja Isajeva zastareli čehoslovački laki tenkovi i u punom sasgavu teško da bi mogli da zaustave masivnu ofanzivu Crvne armija. „Ako znamo da su značajan deo tenkovskog parka 22. divizije činili 38(t), može se reći da je čak i bez odvažne akcije miševa diverzanata njena borbena vrednost bila pod znakom pitanja“.

Doprinos pobedi

Nemci su se vrlo ozbiljno odneli prema događaju sa miševima u 22. tenkovskoj diviziji. U direktivi Vrhovne komande kopnenih snaga od 5. decembra 1942. godine navodi se:„Neophodno je voditi računa da se sličan incident ni pod kojim uslovima nikada više ne ponovo, i da se između ostalog hodne karakteristike tenkova i drugih motorizovanih transprotnih sredstava stalno proveravaju. Svim jedinicama treba dati odgovarajuća uputstva“.

 

Georgij Zeljma/Sputnik

Zasluge malenih heroja indirektno je istakao i Adolf Hitler koji je peh 22. tenkovske divizije smatrao jednim od glavnih uzroka staljingradskog poraza. U naredbi o udaljavanju komandanta 48. tenkovsog korpusa Ferdinanda Gejma iz redova oružanih snaga on je tvrdio: „Umesto da se koristeći sva sredstva i ne obazirajući se ni na šta drugo, probila prema rumunskoj tenkovskoj diviziji, 22. tenkovska divizija dejstvovala je sporo i neuverljivo. Upravo zbog ovog totalnog neuspeha 48. tenkovskog korpusa mogla je da nastane situacija koja je dovela do opkoljavanja treće rumunske armije, i samim tim, katastrofe, čije monstruozne razmere i strašne posledice još uvek nisu definisane.“

Oleg Jegorov, Russia beyond